Backup koji niste probali da vratite

Dva broja koja niko nije izgovorio naglas

Pre bilo kakve priče o alatima i diskovima, firma treba da odgovori na dva pitanja. Dok na njih nema odgovora, nemoguće je reći da li je postojeći backup dobar, preskup ili opasno nedovoljan. Ako sistem uz to niko ne održava, prvo rešite vlasništvo i pristupe, o čemu govori vodič o preuzimanju tuđeg sistema.

• Koliko podataka smete da izgubite? Ako se kopija pravi svake noći u dva, a disk otkaže u četiri popodne, izgubili ste ceo radni dan. Da li je to prihvatljivo ili nije?
• Koliko dugo smete da stojite? Ne koliko traje vraćanje kopije, nego koliko prođe dok ljudi ponovo ne mogu da rade, računajući i nabavku opreme, instalaciju i podešavanje.

Ta dva broja određuju sve ostalo. Proizvodnoj firmi koja dva dana ne može da izda otpremnicu ta dva dana nešto koštaju, i taj iznos je budžet za zaštitu. Bez tog računa se ili preplaćuje rešenje koje nije potrebno, ili se godinama živi na riziku koji niko nije svesno prihvatio.

Pravilo tri, dva, jedan i gde se obično krši

Klasično pravilo kaže: tri kopije podataka, na dve različite vrste medija, od čega jedna van lokacije. Svaki deo pravila postoji zbog konkretnog načina na koji se gube podaci.

• Kopija na istom disku pada zajedno sa diskom.
• Kopija na istoj mašini pada zajedno sa mašinom, i nestaje zajedno sa njom u slučaju krađe.
• Kopija u istoj zgradi nestaje u požaru i poplavi.
• Kopija dostupna sa istim lozinkama nestaje zajedno sa provalom u sistem.

Pravilu danas treba dodati i četvrti uslov: bar jedna kopija mora biti nepromenljiva ili fizički odvojena. Mrežni disk koji je stalno prikačen na server nije zaštita, jer ono što šifruje server šifruje i njega.

Šta sve mora da bude u kopiji

Najčešća greška je da se čuva samo baza podataka. Baza je najvredniji deo, ali sama po sebi ne vraća sistem u rad. U kopiji treba da bude i ono bez čega baza nije upotrebljiva:

• Dokumenti i prilozi koje sistem čuva kao fajlove, van baze.
• Konfiguracija, promenljive okruženja i pristupni podaci ka drugim sistemima.
• Sertifikati.
• Spisak onoga od čega sistem zavisi: verzija operativnog sistema, verzija baze, verzije biblioteka.
• Zakazani poslovi koji se izvršavaju noću, a koje niko ne primeti dok ne izostanu.
• Uputstvo kako se sve to ponovo sklapa.

Test oporavka je jedini dokaz

Postojanje datoteke sa kopijom nije dokaz ni o čemu. Dokaz je da ste je vratili i da je posle toga neko mogao da radi. Pošten test izgleda ovako:

1. Vraćanje ide na odvojenu mašinu, nikada preko sistema koji radi.
2. Meri se vreme od trenutka kada je havarija proglašena do trenutka kada neko može da radi. To je vaše stvarno vreme oporavka.
3. Test radi neko ko nije postavljao sistem, uz postojeće uputstvo. Ako uputstvo nije dovoljno, nije završeno.
4. Proverava se sadržaj, ne samo da se sistem pokrenuo. Da li je poslednja faktura pre kopije tu i da li je tačna.
5. Rezultat se zapisuje, sa datumom i izmerenim vremenom.

DATUM TESTA        2026-10-31
KOPIJA OD          2026-10-30 02:00
IZGUBLJENO         14 sati rada
TRAJANJE VRAĆANJA  3h 40min
DO RADNOG STANJA   5h 10min
TESTIRAO           nije autor sistema
PROBLEMI           nedostajali su prilozi uz naloge
REŠENO             da, kopija proširena 2026-11-04

Izmereno vreme uporedite sa onim koliko smete da stojite. Razlika između ta dva broja je vaš stvarni rizik, izražen konkretno umesto u osećaju. Test treba ponoviti bar dvaput godišnje i posle svake veće izmene sistema.

Ransomware je promenio računicu

Stara pravila o backupu pisana su za kvarove: disk otkaže, struja nestane, neko slučajno obriše tabelu. Kvar je slučajan i ne trudi se da vas povredi. Napad jeste, i ponaša se drugačije.

• Napad obično miruje nedeljama pre nego što se pokaže. Kada se pokaže, i poslednje kopije mogu već biti zaražene.
• Napadač namerno traži backup i briše ga ili šifruje, jer zna da je to jedino što vas spasava od plaćanja.
• Pristupni podaci za backup su poseban cilj, pa ne smeju biti isti oni kojima se pristupa sistemu.

Praktična posledica je da nije dovoljno čuvati poslednju kopiju. Treba čuvati i dublju istoriju, da biste imali čemu da se vratite ako se ispostavi da problem traje tri nedelje. I bar jedna kopija mora biti takva da je ni administrator ne može obrisati.

Arhiviranje nije backup

Dve stvari koje se stalno mešaju, a služe različitim svrhama. Backup postoji da biste se vratili u rad i po pravilu se prepisuje u krug. Arhiva postoji zato što ste zakonski ili poslovno dužni da nešto čuvate i da to ostane čitljivo godinama.

Konkretno: Zakon o elektronskom fakturisanju u članu 15 traži da se elektronske fakture u privatnom sektoru čuvaju deset godina od isteka godine u kojoj su izdate. Backup rotacija koja se prepisuje posle trideset dana tu obavezu ne ispunjava, ma koliko uredno radila.

Druga zamka je čitljivost. Arhiva ima smisla samo ako je za deset godina možete otvoriti. To znači otvorene i dokumentovane formate umesto izvoza iz programa koji dotle možda više neće postojati.

Minimum za firmu od dvadeset do pedeset ljudi

Bez skupih sistema i bez pretvaranja da ste banka. Ovo je lista koja u praksi pokriva ogromnu većinu rizika:

• Zapisano koliko podataka smete da izgubite i koliko dugo smete da stojite, potpisano od nekoga ko o tome odlučuje.
• Automatska dnevna kopija, bez ijednog koraka koji zavisi od toga da se neko seti.
• Jedna kopija van lokacije i jedna koja se ne može obrisati.
• Obaveštenje kada kopija ne prođe. Tiha greška je najopasnija, jer se otkriva tek kada zatreba.
• Test oporavka dvaput godišnje, zapisan.
• Uputstvo za oporavak koje razume neko ko nije pravio sistem.

Iskreno: većini firmi ne treba napredniji backup. Treba im da provere onaj koji već imaju. Prvi test oporavka gotovo uvek nađe nešto, i skoro uvek je to nešto jeftino za popraviti dok još nije nastao problem.